Nažalost, ova igra pati od jedne stvari od koje pati većina igara u kojima ima mnogo borbi, a vi ne vodite družinu već usamljeni lik – naime, liku koji nije borac biće jako teško da uspešno napreduje kroz igru (ukoliko ste igrali Neverwinter Nights sa thiefom, jasno vam je o čemu govorim), jer će ga horde monstruma koji će ispadati iza svakog ćoška gotovo uvek nadjačati. Naravno, daleko je od toga da vi ne možete igrati ovo ostvarenje kao mag ili lopov – jednostavno ćete imati mnogo više problema od klasične futerčine.

Igru ćete započeti u zatvoru Inkvizicije, a nakon bega odatle naći ćete se u Novoj Barseloni, najrazvijenijem gradu Evrope u trenutku u kome se radnja igre dešava. U pitanju je dosta velika lokacija, grad u kome su se okupili gotovo svi moćnici Evrope, ali i prestonica kulture i nauke. To samim tim znači da ćete se naći pred obiljem sitnih i krupnih zadataka i brojnim izborima. Možete razgovarati sa gomilom likova, pridružiti se jednoj od fakcija koje se u igri nalaze, izvršiti brojne questove i slično. Ono što igri daje posebnu draž jeste prisustvo mnogih istorijskih ličnosti kojima će uglavnom biti potrebna vaša pomoć kako bi uspeli da naprave velika dela po kojima su poznati. Tako ćete sresti Leonarda da Vinčija, kome će naravno biti potrebna pomoć oko pronalazaka, tačnije delovi za mašine koje namerava da napravi, Šekspira koji je u dugovima i kome su ukrali muzu, Makijavelija koji je u strahu od asasina, Galilea Galileja, Kortesa i mnoge, mnoge druge. Jedan od zabavnijih će biti Migel de Servantes koji je izgubio razum i juri neku nepostojeću zver svuda po Barseloni i koji će moći i da vam se pridruži na neko vreme. Mnoge stvari će biti izvitopereni odjeci nekih stvarnih istorijskih zbivanja, što daje igri zaista neobičnu dimenziju.

Ipak, iako je igra prepuna questova koji ne zahtevaju vaša borbena umeća, njenu okosnicu čini akcija. Najveći deo igre ćete provesti u dungeonima i divljini gde ćete morati da se sukobite sa brojnim, bolje rečeno bezbrojnim protivnicima. Već u Barseloni ćete moći da istražite kanalizaciju, tačnije nepregledan splet hodnika i pećina u kome vas očekuju mnogi izazovi. Sama borba je prilično u fazonu Diabla – klikćete na neprijatelja levim dugmetom da biste ga udarili, a desnim da biste bacili magiju na njega. Nažalost, tu se javlja i prvi veći problem – iako u igri postoji opcija za pauziranje, vi za to vreme ne možete izdavati naredbe svom liku, što zna biti veoma nezgodno u trenucima kada vas napada gomila monstruma. Ipak, bitke uglavnom nisu previše teške, a vaš lik dosta brzo napreduje, tako da ne bi trebalo da imate bilo kakvih problema. Ono što je veliki plus za Lionheart jeste postojanje velikog broja tajni. Ukoliko ste strpljivi i pažljivo gledate okolo (i hodate sa stalno uključenim «search» dugmetom), bićete bogato nagrađeni. Dungeoni su puni zakopanih blaga (kojih, uostalom, ima i po gradskim ulicama, posebno po travnatim površinama) i skrivenih vrata iza kojih se nalaze manje ili više vredne stvari. Svaki put kada otkrijete neko tajno blago, vrata ili zamku, dobijate i iskustvene poene što je zaista sjajna stvar.

Igru uglavnom prelazite sami, iako će vam se u nekim trenucima pridruživati i neki sledbenici. Nažalost, čim vam se pridruže, prestaje svaki dijalog s njima, ne možete im davati uputstva, opremu ili bilo šta slično. Iako je ovo moglo biti mnogo bolje urađeno, oni su uglavnom vrlo korisni kao pratioci, naročito u borbama protiv gomila neprijatelja.

Što se grafike tiče, moramo priznati da ona baš i nije najjača strana ove igre, uglavnom zbog zastarelog enginea. Ipak, ukoliko niste baš zaluđenik za najmodernije 3D efekte i druge slične stvari, primetićete da ona svakako ima i svojih kvaliteta. Za početak, dizajn lokacija je zaista lep i maštovit, počevši od Barselone koja je zaista urađena impresivno. Likovi su simpatični, a mape veoma lepo izgledaju. Ipak, tvorci ove igre su tu napravili jedan veliki propust (pogotovo kada imamo na umu ko su tvorci ove igre) – naime, ne postoje nikakve oznake na mapama lokacija niti bilo kakav način da ih sami unesete. Ovo u suštini i nije tako strašno, ali kada ste u velikom gradu kao što je Nueva Barselona, lako ćete se pogubiti.

Servantes protiv vetrenjače

Iako grafika nije ništa spektakularno, muzika je zato zaista sjajna. Ona se odlično uklapa u seting i dobro prati situacije i dešavanja na ekranu, podižući tako atmosferu na zaista visok nivo. Glasovna gluma i zvučni efekti su takođe vrlo dobri, iako se u borbama često ponavljaju jedni te isti zvuci.

Najzad, moramo zaključiti da je Lionheart svakako igra koja ima svojih mana, ali da je to ne čini ništa manje zabavnom. U pitanju je ostvarenje koje ima zanimljivu ideju i pozadinsku priču, sjajnu atmosferu, gomilu questova i tajni... Mislim da se onda može progledati kroz prste ponekim propustima i zastarelom engineu... Najvažnije je da se mi dobro zabavimo, a ova igra nam to nudi u izobilju... Pa i mnogo više od toga...

igrivost
uhodavanje
grafika
zvuk
za više igrača
AI i težina
razvoj	Reflexive
izdavač	Interplay
bagovi	Igra ponekad puca
zahteva	PIII/700, 128 MB RAM, 8 MB VRAM, 1,49 GB HDD
preporuka	PIII/1 GHz, 256 MB RAM
igru ustupio	Autor

Ocena: 4